Сада је најлакше ударати по Пиксију. Мени то не пада напамет, иако има материјала. Имам поштовање према њему као једном од највећих играча у историји овдашњег фудбала – ријечи Миодрага Божовића, некадашњег тренера Црвене звезде у тренуцима опште хистерије и лова на главу Драгана Стојковића имају посебну тежину. Кажу да је онај који падне, најлакша мета, да га тада сви ударају и ципеларе.
Не, није ово текст који ће покушати да одбрани (не)одбрањиво.
Али…Све стоји, репрезентација није изгледала сјајно, игра је била без игре, измене и формација, можда промашени, звијезде и звјездице националног тима увријеђени…Али, да ли је то разлог да поједине “колеге”, из свих оружја пуцају по, сад већ, готово је извјесно, одлазећем селектору. Подршку им дају самозвани аналитичари и разни “стручњаци”.
Брзо заборављамо и још брже трошимо људе и бацамо у блато највеће легенде нашег спорта, а Драган Стојковић то сигурно јесте.
Можда није најбољи тренер, али није ни пијаница, како су покушали да га представе неки портали, а што су (докони) јунаци и зналци иза тастатура једва дочекали и додатно испљували једног од најбољих српских и југословенских фудбалера, свих времена.
Као што нећемо о лошим, нећемо овдје трошити слова о добрим тренерским резултатима Драгана Стојковића, а дало би се и на ту тему штошта написати. Легендарни, бивши ас доживио је исто што и његов некадашњи селектор, покојни Ивица Осим на Мундијалу 1990. године у Италији.
Наиме, према тврдњама објективних југословенских извјештача са лица мјеста, након пораза од Њемачке (1:4), Осим и његов стручни штаб попили су 11 боца вискија?! Ови данашњи извјештачи из Аугзбурга нису навели колико је Пикси попио, али су тастатура навијачи убијеђени да је пијан долазио на неке преосве.
Шта мислите, да су тих 90-их година постојале друштвене мреже, шта би људи писали о Осиму, његовом сукобу са Дејаном Савићевићем, чињеницом да није гледао пенале против Аргентине, какав би лажни (непостојећи) прљав веш испливао из свлачионице “плавих”…Опрости им Драгане, не знају шта чине… И за крај, једна прича из Бањалуке, нажалост, злослутна што се тиче наступа Србије на ЕУРУ.
Биће вам јасније зашто су “орлови” у Њемачкој завршили како су завршили. Био је почетак априла ове године када је делегација Фудбалског савеза Србије, предвођена сад већ бившим потрпредсједником Браниславом Недимовићем и генералним секретаром Јованом Шурбатовићем, дошла у Бањалуку да продужи уговор са пиваром “Нектар”. Након официјелног дијела, неколико новинара остало је у разговору са тада другим човјеком ФСС Недимовићем.
Потписник ових редова (Дејан Кондић) упитао га је да новинарима из Српске мало олакша посао око доласка на ред за интервју са селектором Стојковићем, на шта се Недимовић брецнуо и одговорио:
“Нећу да имам ништа са тим идиотом, нећу да знам за њега, али ћу вам помоћи, ево вам мој број, па се јавите?!” Новинари који су чули ово, остали у шоку, испоставило се да, фактички први човјек Савеза и селектор репрезентације не причају?! И притом потпредсједник то “ладно” исприча новинару, којег први пут види у животу?!
Без бојазни да се то може искористити. Можете мислити колика је нетрпељивост између њих двојице, кад је Недимовић то испалио. Ко је чуо те ријечи, већ је могао да наслути шта ће се дешавати у Њемачкој, односно каква је атмосфера око репрезентације. И да, Недимовић се никад није јавио на телефон, нити одговорио на поруку…
Јесте вријеме за промјене, али не козметичке и не може само један човјек бити крив за све! Колега Милојко Пантић је једном приликом рекао: “У Фудбалском савезу треба мењати све, па и шољице за кафу”.
Извор: Глас Српске
