Потпуни распад електроенергетског система БиХ и приобалног дијела Хрватске десио се за само 60 до 90 секунди, а да би овакве и сличне ситуације биле спријечене пријеко је потребно улагати у пријеносну мрежу.
Казали су ово у Независном оператер систему (НОС) БиХ поводом изненадног нестанка струје, који се у петак догодио у земљама западног Балкана, али и децидно појаснили шта се све дешавало у региону, односно одакле је хаварија на електромрежи кренула.
– Према првим прелиминарним анализама које су презентоване на телеконференцији у организацији Европске асоцијације оператера преносних система за електричну енергију, распад је кренуо у 12.20 часова у електропреносној мрежи Албаније испадом интерконективног далековода 400 кВ Землак (Албанија) – Кардиа (Грчка). Иако је овом испаду претходио испад далековода 400 кВ Подгорица два – Рибаревина у Црној Гори, преносна мрежа Црне Горе и сусједних система је била у погону са нормалним погонским параметрима – наводе у НОС-у.
Наглашавају да је, након испада поменутог далековода Землак – Кардиа дошло до каскадних испада 400 кВ, 220 кВ и 110 кВ далековода у Албанији након чега се инцидент пренио у електроенергетски систем Црне Горе, узрокујући испад 220 кВ далековода Мојковац – Подгорица један.
– На овај начин преносни систем Црне Горе је остао везан на електроенергетски систем БиХ уз инјектирање снаге од 400 МЊ истосмјерним каблом из Црне Горе ка Италији. Међутим усљед прекомјерних токова електричне енергије од сјевероисточног дијела БиХ ка југу, дошло је до напонског колапса и каскадног испада свих интерконективних водова између БиХ и Црне Горе у 12.22 часа, што даље узрокује потпуни распад електроенергетског система БиХ и приобалног дијела Хрватске који се догодио у наредних 60 до 90 секунди – наглашавају у НОС-у .
С обзиром на то да је електроенергетски систем БиХ, подсјећају у НОС-у, саставни дио јединственог преносног система континенталне Европе, овакав епилог догађања у БиХ и дијелу Хрватске је био неминован и без могућности спречавања ескалације имајући у виду количину енергије која се у том тренутку преносила преко БиХ и брзину каскадних испада у регији.
– С циљем бољег разумијевања ситуације напоменућемо да преносна моћ 400 кВ далековода износи 1.300 МЊ, а у тренутку распада систем за надзор преносне мреже БиХ у диспечерском центру НОС-а БиХ-а биљежи токове снаге и до 2.250 МЊ по појединим 400 кВ далеководима – наводе у НОС-у.
Напомињу да за разлику од 20. јуна ове године, када се десила слична ситуација са знатно мањим транзитним токовима струје преко БиХ, гдје је правовременом реакцијом оперативног особља диспечерског центра НОС-а спријечен распад електроенергетског система БиХ, догађај од само дан касније, односно од петка, због свог интензитета и брзине ескалације био је у потпуности ван оперативне контроле диспечерског центра и могућности спречавања.
Наводе и да би овакве и сличне ситуације биле спријечене од изузетне је важности да електроенергетски систем БиХ буде ојачан пријеко потребним инвестирањем у преносну мрежу.
– Због застарјелости и промјене устаљених образаца рада електроенергетских система, односно интеграција обновљивих извора енергије, преносна мрежа не може адекватно да одговори на све изазове – казао је “Гласу Српске” директор НОС-а Немања Пандуревић.
Анализа
Из НОС-а наводе да ће детаљна анализа у складу са устаљеном праксом Европске асоцијације оператора преносних система за електричну енергију догађаја који се догодио у петак бити рађена у наредним седмицама.
– Јавност ће о детаљима те анализе бити правовремено обавијештена, а оно што се са сигурношћу може потврдити јесте да су догађања у електроенергетском систему БиХ посљедица регионалних енергетских инцидената – навели су у НОС-у.
Извор: Глас Српске
