На петнаестак километара од Шамца у руху мирног посавског села, налази се основна школа у Горњој Слатини, окружена добрим људима и честитим домаћинима. Немогуће је проћи кроз село а да не запазите школу, која пружа основу за будући развој младих генерација и која служи за добробит свих његових становника.
Према наводима Јована Недића, српска основна школа у Горњој Слатини отворена је у првој половини XИX вијека, али је убрзо угашена. Прва школа основана је на иницијативу Српског православног Црквеног Одбора у Горњој Слатини 11. априла 1908. године. Чланови тадашњег Одбора дали су и први прилог у износу од 535 круна те је следеће године, уз помоћ мјештана, саграђена школска зграда када је и школа званично почела са радом. Школска зграда саграђена је уз мјесну цркву, а 1911. године изграђена је већа школска зграда са станом за учитеља. Први учитељ био је Ђорђо Стоисављевић из Карловца.
Током 1914. године школа је затворена од стране аустрогарске власти, а поново је отворена 1916. године када је одлуком надлежних власти претворена у комуналну државну школу. При школи су 1921. године основани Народна књижница и читаоница као и подмладак Црвеног крста. Тридесетих година и током Другог свјетског рата дјеца из села Божануша, Гајеви, Грбача, Пањик и Средња Слатина похађала су наставу у двије школске зграде у Горњој Слатини.
Од школске 1955/1956. године до 1966/1967. године егзистира као шесторазредна, а те исте године прераста у пуну Основну школу са свих осам разреда. Од 1966. школа је радила у новосаграђеном објекту и све до 1997. године носила је назив ОШ „ Перо Босић“. Школа је добила име по народном хероју Пери Босићу, као знак сјећања и поштовања према његовом доприносу током Другог светског рата.
За изградњу школе мјештани су завели мјесни самодопринос у висини од 4%, те су за пет година обезбиједили око 15 милиона старих динара.
Међутим, вриједност зграде са опремом, наставним средствима и два стана за потребе школе износила је близу 50 милиона старих динара, па је разлика средстава била измирена у идућој години буџета. Школа у Горњој Слатини је централна за села Доњу и Горњу Слатину, Корницу и Гајеве тада је бројала око 600 ученика.
Године 1997. године школа мијења назив у ЈУ ОШ “Горња Слатина“.
Реформом основног образовања, школске 2003/2004. године, прелази на деветогодишње основно образовање како и данас егзистира.
Многе генерације вежу лијепе успомене за Основну школу Горња Слатина. Ова школа није само мјесто учења, већ и простор гдје су се стварала пријатељства, развијале вјештине и градиле темељне вриједности. Свака клупа, сваки ходник и свака учионица причају приче о ученицима који су кроз њих прошли, о њиховим сновима, радостима и пријатељствима. Кроз ходнике школе и даље одјекује смијех неких нових генерација, а у учионицама се и даље дијеле незаборавне лекције и тренуци радости.
Свака генерација носи са собом посебне приче и успомене које чине Основну школу “Горња Слатина” посебним мјестом.