Стари сат у Шамцу, смјештен на врху зграде у самом центру града, представља више од само механизма за мјерење времена.
Са својим тачним и упорним откуцавањем, служио је као водич кроз вријеме,
обиљежавајући важне тренутке и значајне промене у животу града. Био је не само свиједок великих историјских догађаја, већ и симбол обичних, али драгоцијених тренутака свакодневног живота.
Шамачки хроничар Никша Незировић наводи да је зграда са сатом изграђена 1928. године и била је у власништву велетрговца Тоше Ставрића, који је у Шамац дошао 1904. године. Тошо је био поријеклом из Поребрица, из циганске породице. У Шамцу се оженио и имао деветоро деце, од којих је осам остало да живи у Шамцу. Тошо је на врху зграде поставио сат, који је 1929. године купио од фирме “Павле Пантелић” из Земуна која је у то добабила чувена фабрика сатова у Југославији за тадашњих 25.000 динара.
Ријеч је о класичном сату на тегове, о којем је од 1956. до 1992. године бринуо Раиф Кадић. На фасади зграде налазе се иницијали Тоше Ставрића и година “Т.С. 1928”. На спрату зграде налазио се велики стан за његовог сина Саву, док је у приземљу била велика продавница.
До 1992. године, зграда са старим сатом била је присутна на свим разгледницама, а град Шамац и општина били су по томе препознатљиви. Међутим, тада је сат престао да ради.
Након поплава 2014. године, Епархија зворничко-тузланска је финансирала
рестаурацију зграде, а механизам старог сата је поново покренут 2020. године
захваљујући општини Шамац.
У последњих пар година, зграду користи Јавна установа Центар за културу, која организује различите културне догађаје као што су промоције књига и изложбе слика и фотографија.
Зграда са старим сатом је једна од најстаријих и најважнијих зграда у граду.
Данас, као обновљен симбол старих времена, сат из Шамца стоји као тихи чувар и носилац историје. Његова обновљена свјетлост и прецизност не само да обасјавају град већ и обнављају дух заједнице, која се одржава кроз све што сат представља – континуитет, истрајност и љубав према мјесту и људима.