Митар Трифуновић Учо, рођен 1880. године у мирном селу Брвник код Шамца, био је човјек чији је живот испуњен храброшћу и посвећеношћу. Завршио је учитељску школу у Сарајеву и, као учитељ у Босни и Србији, осваја симпатије ученика и добија надимак „Учо“ – што значи више од било каквих титула.
Међутим, његова истинска страст и снажна жеља за промјеном довели су га до политике. Године 1909. он се прикључује Социјалдемократској странци Босне и Херцеговине, гдје је његова борба за правду и права радника брзо постала централна тема његовог рада.
У Првом свјетском рату, Митар је био мобилисан и заробљен, али ни то није могло да угаси његову борбу. Учешће у Октобарској револуцији у Русији било је још један доказ његове непоколебљиве борбе за слободу и правду. По повратку, постао је народни посланик Комунистичке партије Југославије 1920. године, а његова страст и храброст освјетлиле су пут борбе за права радника.
Крајем 1920. године избио је генерални штрајк, који је прерастао у оружани сукоб рудара из рудника Креке са властима. Овај догађај остао је упамћен као „Хусинска буна“, по селу Хусино код Тузле. Иако је незадовољство избило због кршења споразума о висини надница од стране владе, штрајк је проглашен превратом. У штрајку је учествовало око 7000 радника, а водила га је Комунистичка партија преко Савеза рудара, на челу са Митром Трифуновићем Учом. Након забране рада Комунистичке партије Југославије, познате као “Обзна”, Трифуновић је ухапшен као посланик Комунистичке партије.
По изласку из затвора, наставио је рад на стварању илегалних партијских организација и синдиката. Након проглашења Шестојануарске диктатуре краља Александра Првог Карађорђевића 1929. године поново је ухапшен од стране Суда за заштиту државе у Београду и осуђен на казну од три године затвора коју је издржавао у Сремској Митровици.
Из Тузле су га власти 1932. године присилно премјестиле у Шамац, гдје је живео и радио под притиском полицијског режима све до краја 1940. године. На почетку 1941. године, током Другог свјетског рата, вратио се у Тузлу нелегално, гдје је живио и радио све до хапшења. Ухапшен је 14. августа 1941. године и одведен у логор Јасеновац гдје је стрељан у новембру исте године.
Након смрти, 27. новембра 1953. године, Митар Трифуновић Учо је постхумно проглашен народним херојем, а његова херојска борба је добила заслужено признање. На 50. годишњицу оснивања Савеза комуниста Југославије, 25. новембра 1969. године, његови суграђани су одлучили да подигну спомен-дом у част његовој жртви и посвећености. Спомен-дом „Учи“, завршен 1980. године, није био само грађевина; он је симбол сјећања на Трифуновића и његову борбу за правду. Његово име носе и школе, улице и споменици у БиХ и Србији.
Спомен-дом „Учи“ данас представља тужан примјер како важни историјски и културни објекти могу постати запостављени и пропасти у недостатку подршке и ресурса. Иако се не користи у садашњем тренутку, његово наслијеђе и сјећање на Митра Трифуновића Учу остају важан дио локалне историје и културе. Надамо се да ће у будућности постојати иницијативе и напори да се сачува и обнови овај значајан дио историјског наслијеђа.
